|
World of Warcraft za staračke domove |
|
|
|
|
Wednesday, 10 September 2008 |
|
Pre četiri ili pet godina počeo sam da igram World of Warcraft. To je bilo predivno iskustvo, voleo sam da igram igre i pre toga ali to je bilo nešto potpuno drugačije, hiljade ljudi igra u isto vreme, razmenjuju iskustva, pričaju, druže se sve u svemu, pomislio sam evo najbolje stvari koja se desila od postanka Interneta. U igru sam uveo i nekoliko mojih najboljih drugovai zajedno smo napredovali u tom svetu, nije dugo prošlo već smo se međusobno dozivali po imenima likova koje smo vodili, WoW je bila jedina tema naših razgovora. Da bi imao pare za WoW bacio sam i cigarete (jedina dobra stvar iz ove perspektive) i sa nesmanjenim žarom igrao sam naredne 2-3 godine. Onda je polako postajalo vidljivo da WoW ima jako negativan uticaj na moje zdravlje (fizičko i psihičko). Žena me skoro uopšte nije interesovala, kad bi uspavao sina i nju ustajao sam kao vampir da igram WoW do 3 sata u noć, a ujutro sam ustajao za posao. Na poslu sam popustio, nema koncentracije, stalno mi se spava ali ipak sam uvek mogao smoći snage da pravim plan koje zadatke (questove) ću raditi tu noć. Obzirom da se nisam puno kretao, kilaža mi je dostigla rekordnih 120 kg i na kraju sam pre pola godine (nešto malo više) napustio ovu, ne više toliko, čarobnu igru.
Zaključio sam da ova igra nije za osobe koje nemaju slobodnog vremena, koje nemaju stalni izvor prihoda (koji ni na koji način ne zavisi od rada). Pored toga nije za ljude u razvoju (decu i tinejdžere) kao ni ljude sa porodicom jer se otuđuju od sveta, upropaštavaju svoj organizam nekretanjem (WoW je igra koja se ne igra ispod 3 sata odjednom), jednom rečju, WoW je igra koju treba da igraju penzioneri.
Naime, penzije u Srbiji su toliko niske da penzioneri jedva preživljavaju od njih ali ako bi igrali wow, ne bi imali potrebu da jedu dva puta, već bi im i jednom bilo dovoljno. Pored toga uvek bi mogli naći nekoga ko bi ih saslušao i nekoga ko bi umeo da ceni njihovo iskustvo. I na kraju, idealno bi bilo instalirati WoW capable kompjutere, internet i WoW u Gerontološke domove jer bi na taj način ovi napaćeni ljudi mogli ponovo da se druže, zajedno da love, proizvode i budu nekome korisni. Ma u ostalom zašto ne bi za njih dozvolili i upotrebu narkotika, nije da će baš od toga umreti, a biće im lepo. Sve u svemu, pozivam sve ljude dobre volje koji imaju P3 kompjuter sa 512MB Rama, a ne koriste ga, sa GF4 grafikom i WoW account-om da se na ovaj način oduže našim starima, i ovde se prijave da im doniraju tu opremu i svoje islužene WoW naloge koje će ovi moći do kraja života na miru da igraju, a i nakon toga, kad neko dođe u njihovu sobu može ih naslediti i nastaviti igru umesto njih!
Pozivam i dobrovoljce da obuče stare generacije, neće to biti teško u suštini treba da koriste WSAD tastere i miša (a može i 1234567890-=) i to je to.
Zamislite samo guild "G.C. Maršal Tito" oni bi mogli sami da igraju, ne bi im čak ni poznavanje Engleskog bilo neophodno. Samo vođa guilda bi morao znati Engleski, a ostali bi mogli ići sa njima
Heh... toliko od mene
 |
E dobar si majke mi. Potpuno te razumem za to sto si rekao da ne razmisljas ni o cemu. Tako sam i ja poceo ali posle nekog vremena dolazi do zasicenja tako da ces pre ili kasnije baciti wow. Ja igram konstantno i onda se zasitim i ne igram po pola godine i vise. Kasnije opet pocinjem i tako u krug. Pozdrav od SrEbRnOg ili Belobradog!!! 
