|
Adaptirana pijaca Zeleni venac, gluposti i objašnjenja tih gluposti, širina trotoara u Bulevaru revolucije, ploče koje zamenjuju asfalt u centru grada - delo "Gradskog arhitekte" a možda i šire.
Prema nazivu radnog mesta, to bi trebalo biti dato nekome ko dobro poznaje Beograd, prvenstveno rodjenog u Beogradu, zainteresovanog za probleme Beograda i konačno, nekoga ko je bar malo inteligentan, makar tek toliko da može objasniti svoje postupke, na način razumljiv prosečnom beogradskom laiku, ne prioritetno i svakom ko živi u Beogradu. Trenutno zaposleno, na radnom mestu Gradskog arhitekte, je lice koje se pre više meseci "ubijalo" objašnjavajući završene radove na adaptiranoj pijaci Zeleni venac, posebno objašnjavajući i pravdajući onu GLUPOST sa olucima koji vodu sa krova pijace sprovode prodavcima i kupcima pod noge, tako da i pored pokrivene pijace svi gaze po vodi. Obrazloženje: "Pa i na pijaci pre renoviranja su svi gazili po vodi pa nikome nije smetalo" i EKSTRA GLUPOST: "Seljaci ionako stalno kvase povrće na tezgama, pa je uvek bilo vode po kojoj se gazilo."!????? To je stvarno trebalo smisliti!!! Verujem da mu niko nije pomagao. Pametan arhitekta, a možda i bilo ko drugi osim arhitekte, ili neko koga je "Gradski arhitekta" mogao konsultovati (bilo kojeg seljaka, budućeg korisnika pijace), bi tu vodu sproveo van platoa pijace, na primer u kanalizaciju. Za to su bile potrebne jedna ili dve vijuge u mozgu, i desetak kanalizacionih cevi dužine ne preko 20 m. Ali ovaj "Gradski arhitekta" je verovatno došao u Beograd iz nekog mesta u kome nema kanalizacije, pa mu takva ideja nije mogla pasti na pamet. A možda i nije imala jadna na šta da padne. O podzemnoj garaži, ispod pijace, namenjenoj dovoženju robe, gde kamion hladnjač, prosečne visine ne može da udje i istovari robu, ne bih da pišem, jer nisam stručnjak, ali pretpostavljam da je garaža te visine projektovana sa verovatnom vizijom dovoženja robe kolima sa konjskom zapregom, koje retko prelaze visinu od 2,5 m. Projektant verovatno nije bio upoznat sa činjenicom da su konjske zaprege odavno napustile centar Beograda. Ne bih da vredjam, ali verovatno u sredini iz koje je "Gradski arhitekta" došao u Beograd, konjske zaprege čine osnov transportnog sistema. Ekstra glupošću, ovog sadašnjeg Gradskog arhitekte smatram adaptaciju pločnika, trotoara, posebno u ulici Bulevar revolucije. Na nekim mestima, na desnoj strani ulice, da bi se udovoljilo malom broju parking mesta, u najstrožem centru Beograda, na delu od Skupštine do Vukovog spomenika, širina trotoara, dela za pešake, je smanjena na 180 santimetra (bruto gabarita) mereno od zida zgrade do ivice trotoara. Kako niko pametan neće strugati ramenom po zidu zgrade u prolazu, ili gaziti po poslednjem milimetru trotoara, koji je često zauzet vozilima preblizu parkiranim, čiji branici prelaze niske ivičnjake, korisna širina trotoara je na nekim mestima smanjena i do 115 santimetra. Dovoljno za dva srednje popunjena pešaka, da prodju jedan pored drugog a da se suviše ne intimiziraju udaranjem ramenom o rame. Majke sa decom u kolicima, veoma su čest uzrok pešačkog kolapsa, pa se prave i redovi, kolone pešaka koje čekaju odgušenje na pojedinim mestima. Dnevno preko tih suženja prodje i nekoliko desetina hiljada pešaka, koji se momoilaze kao putnici u prepunom tramvaju. Istovremeno, u Njegoševoj ulici kroz koju dnevno prodje do 50 ili 100 puta manje gradjana, projektovan je nekoliko metara (četiri do pet) širok trotoar.???? Možda je "Gradski arhitekta" takvom koncepcijom Bulevara revolucije želeo da preusmeri pešake na drugu stranu ulice, gde je tašmajdanski park, i fakulteti i da neposredno gradjane uputi na potrebu rekreacije i visokog obrazovanja. A u Njegoševj verovatno da stimuliše otvaranje uličnih kafana i bašti. Ipak, nije sve tako crno, ne računajući one ploče, kojih se neko setio, da postavi umesto asfalta po celom gradu, pa sada pretstavljaju opasnost za gradjane, jer više nema mesta gde neke od ploča nisu potonule, neke se izdigle, kao na šahovskoj tabli za slepe, mnoge su polomljene a za neke i ne znamo u kakvom su stanju, jer ih nema. Umesto tih ploča su ostale rupe. Svakodnevno, gradjani se spotiću, padaju, psuju. Ako je i to delo gradskog arhitekte, onda je uspeo dokazati da ništa nije tako crno, da ne može biti još crnje. Raduje me vest, od pre nekoliko dana da su odvojena sredstva za adaptaciju ostalih pijaca u gradu, i da će se posebno obratiti pažnja da se ne ponove gluposti kao na prvo renoviranoj pijaci Zeleni venac. Verovatno je "Gradski arhitekta" dobio nekog pametnog pripravnika za pomoćnika. U vezi ploča, koje se i dalje traljavo postavljaju po Beogradu, nema nikakvih najava.
 |
Sve frustracije 
